Свечани програм у част жртава и хероја Мађарске револуције и рата за независност 1848/49.
„Био је то народ, а не одрпана хорда,
Није спавао у марту:
На сланишту је израсла црвена чудотворна ружа.
Зачудила се и стара Европа.
Хунска села су постала Римска“.
(Ади Ендре)
Програм:
16.30: Комеморација и полагање венаца на Великом гробљу
Свечани говор: Саболч Каваи, локални историчар и наставник историје
17.00: Отварање изложбе у Галерији „Тихамер Добо“
ОБОЈАНЕ ИСПОВЕСТИ
Самостална изложба Жанет Годнич Бакош
„Рођена сам 1983. године и одрасла сам у Кањижи. Ја сам девојка Тисе, сањар од детињства. После средње школе, дипломирала сам на Економском факултету у Суботици. Иако сушта супротност моје личности, економско образовање је значајан период мог живота.
Тренутно живим у Суботици. Почела сам да сликам 2021. године, када сам већ била мајка троје деце. Опуштеност и слобода акварела је оно што ме је толико очарало као и могућност да се неконтролисано може контролисати. Као да правим савез са пигментима док сликам, а све стране задржавају слободу кретања. Дрвеће брезе, цвеће, птице, анђели, пејзажи, осећања и замишљена места, зима и женственост до сада су биле моје главне теме.
Слике које доносим углавном су настале у протеклих годину дана, али међу њима има и неколико старијих радова. Ако боље размислим, свако стварање је моје откровење, признање или изјава. Било шта, птица, пејзаж, цвет... Дашак мог унутрашњег света крије се у свима њима.
Некада сам мислила да је све црно-бело, као штампана слова у уџбеницима економије. Некада сам мислила да сам се заветовала за вечност дипломом коју нисам стекла чистим срцем. Али онда се испоставило да је управо супротно.
Стварање сликањем ми је уточиште, где понекад могу да се повучем и да останем ван времена.” (Жанет Годнич Бакош)
Изложбу ће отворити Анико Томин Киш.
18.00: Свечана пројекција филма у главној сали Дома уметности
САД ИЛИ НИКАД!
Мађарски историјски авантуристички филм, акциони филм, 135 минута, 2024
режија: Балаж Лот
Улоге: Нандор Берећан, Шара Мошојго, Ото Лајош Хорват, Габор Јасберењи, Бела Середњеи, Тибор Фехер, Барнабаш Бергенди
Када је страствени песник Шандор Петефи 15. марта 1848. године својом „Народном песмом“ распламсао Мађарску револуцију, аустријски угњетачи су послали тајног агента да заустави устанак...
Улаз је бесплатан, али су обавезне резервације позивом ОКУ „Cnesa“, на 063/545-386 или мејлом nterika@cnesa.rs.
Резервације се могу извршити од понедељка, 10. марта на горе наведеним контакт подацима.
