На крсту од кованог гвожђа подигнутом над апсидом је јасно читљива година 1762, што вероватно означава годину завршетка обнове цркве после буне из 1711. године. Црква је поново страдала у буни 1848. године, када је спаљен инвентар, архивска грађа, а највероватније и иконостас. Обнова корпуса црквене грађевине почета је 1852. године уз значајну материјалну потпору цара Фрање Јосифа и Патријарха руског. Следећих година врше се мање поправке и црква се опрема звонима, намештајем, утварима и књигама.
Црква је једнобродна грађевина, мањих димензија са издуженим бродом. Бочне фасаде су равне, без периферне пластике која се не јавља ни на западном делу. 
Унутрашњи зид дебљине више од 1м, и грађен је од цигала са плевом, што упућује на градњу XIV и XV века, док је спољни део зида цркве дебео око 60 цм и новијег је порекла.
Резба иконостаса изведена је у комбинацији закаснелих барокно-рокајних биљних форми и класицистичких елемената. Дуборез је премазан бронзом. Српска православна црква у Мартоношу својом старином, архитектонским и стилским вредностима које се очитавају из основе цркве, као и вредностима у самој цркви, има несумњивог значаја као споменик културе."